Luda ptica
Ja umem da pevam iz dubine mraka
da srce nasmejem i stihom se budim
otrovana strela promaši me svaka
dlan svoje dobrote na ramenu nudim.
A ponekad na tren zasuzi mi oko
i život mi šapće nisu suze voda
kao luda ptica poletim visoko
širim svoja krila al´ me pogled oda.
Treptaji mi vežu postelju od pruća
ponekad poželim u san da se vratim
kada dimom maše gnezdo moja kuća
koraknem u snove u javu se sjatim.
Kažu luda ptica al´ ume da leti
ona samo traži mekan dlan da sleti.
Gorica Doderović