Magijska začkoljica

Magijska začkoljica

Pod samo nebo, 
tamo gde pogled ne seže.
Zviždukom, kao praćkom
Zakucaj onu najposebniju želju.
Veži je kožom svojom, 
u reč jednu celu.

Tako se počinje.
Stvaranje sebe.
Od svega što se prstima diše.
Od trunja i paperja i prašine.

Tako počinje.
Rast od spolja ka unutra.
Do prapočetka 
U kom bola bilo nije.
Do one tačke 
U kojoj sopstvo se širi 
Unatraške .

Tako se počinje.
Shvatanje jutra kada je mrak
I kada je kiša .
Razumevanje koraka
koje nikad ne izbrojiš
Samo ih doslutiš često.

Tako počinje.
Iz korena dlana
kada ti niknu
svetlost i dodir.
i prospu se do oboda svemira.
Sa ramena krilatih
vetar ludi kad krene
u zagrljaj koji beži.
Nemoj odustati.

Tako se počinje.
Dovoljnost koju sretneš
u najtišem delu leta
pokloni potpuno i sasvim.
Bez žala i granice.

Tako započni
sastavljanje najličnije stvarnosti.
Ozvuči i oslikaj.
Neka odjekuje i zvoni.
Putokazima označi.

Ko je magiju učio
od sebe krenuvši,
Tebe na tom početku će naći.

.

Tijana Iloski