Majka
Sećanja su čudan osećaj duše,
vraćaju u prošlost i minulo vreme,
uspomene čuvaju, zaborav ruše,
skidaju sa duše nametnuto breme.
Ja se danas setih svoje stare majke,
na tronošcu sedi s preslicom u ruci,
na vreteno mota niti ispredene,
oko nje dječji razležu se zvuci.
Na čelu ispod marame svezane
vire spletene crne pletenice,
s osmehom prati tiće razigrane,
radost joj ovija njeno blago lice.
Od pređe će isplesti čarape za sina,
za kćerku malu haljinu pletenu
džemper za muža od pletiva fina,
i u sve uplesti ljubav i toplinu.
Miroslav Mißo Bakrač