***
Iz kamena je neko sazdan, iz glina,
A ja se srebrim, pun sjaja!
Sa delom — izdaje, s imenom — Marina,
Ja — smrtna pena morskog kraja.
Stvoreni iz ploti, sazdani od stena —
Vama grob i ploče još k tome...
U krstionici sam morskoj krštena,
Razbijana u letu svome.
Kroz svaku će mrežu i kroz srce svako
Samovolja moja da plavi.
Mene — vidiš kosu raspuštenu tako —
Od zemaljske soli ne spravi.
O granitna vaša lomeć se kolena
Sa svakim vaskrsavam valom!
Da živi pena, vesela pena,
Visoka, nad morskim žalom!
(1920)
Marina Cvetajeva
