Roman Maslina i tama prva je knjiga Željka Vujadinovića. Ovaj kratki autobiografski roman podeljen u tri dela, daje sliku jednog čoveka koji postaje žrtva društva i vremena u kome se našao. Mesto radnje romana se kreće od Lukićeva, malog sela u Banatu, preko Podgorice u kojoj je glavni lik služio vojni rok, do Bara gde se kroz priču o Staroj maslini kristališe značenje čitave knjige.
Bez jasne hronologije u pričanju, roman prati ličnu sudbinu pojedinca, koja je bila uslovljena društveno- političkim dešavanjima s kraja XX i početkom XXI veka. Glavne geopolitičke slike na kojima se gradi radnja romana su bombardovanje SR Jugoslavije 1999. i teroristički napad na SAD 11. septembra 2001. Kroz autobiografsku perspektivu, Željko Vujadinović piše o ličnim doživljajima i kolektivnoj svesti izgrađenoj na medijskim informacijama i pop-kulturi, koju čine između ostalog strip, muzika, televizija itd.
Sećanje na bombardovanje SR Jugoslavije i napad na SAD u naraciji romana Maslina i tama, sagledavaju se paralelno, pri čemu autor ističe da u ovakvim političkim okolnostima, uvek stradaju nevine žrtve, uništavaju se porodice, prijateljstva i ljubavi. Kroz didaktičke momente teksta, Vujadinović obrazlaže besmisao ratovanja i uništenja, radi ciljeva nekolicine vladajućih.
Pisac takođe podseća čitaoca da tehnološki napredak ne znači i napredak ljudske civilizacije u duhovnom smislu. LJubav prema selu, duhovnost i emotivnost jesu nešto što čini suštinski deo ličnosti glavnog junaka
Povratak zajedništvu i zbližavanje među ljudima, kao posledica neizvesnosti i straha za egzistenciju tokom NATO bombardovanja, prikazana je kao druga strana medalje razaranja i destrukcije.
Međutim, posledice rata glavnog junaka progone i kroz nekoliko godina, kada umesto NATO neprijatelja, dobija protivnika u samome sebi, u vidu bolesti. Borba za očuvanje života dobija novu dimenziju u kojoj lična perspektiva, nada i želja za novim jutrima, odnosi pobedu nad bolešću i nestajanjem.
Poslednji protivnik sa kojim se suočava glavni junak jeste depresija, koju će odagnati zahvaljujući odlasku na more i susretu sa Starom maslinom u Baru. Na taj način, krug se zatvara i život pobeđuje smrt i razaranje, a kao poruka čitaocu ostaje težnja za mirom i spokojem, koji su mogući samo u trenucima duhovnog preobražaja.
Branislava Ilić
* * *
MASLINA
Bar, Crna Gora.
Avgust, 2013. god.
Ujutru, posle doručka, žena spakova stvari za plažu i spremi decu za kupanje, dok sam ja proveravao ulje u autu.
Zaputismo se do Stare masline, uskim uličicama pa preko magistralnog puta između Bara i Ulcinja, dalje sve pravo uzbrdo do raskrsnice, gde ulevo put vodi do Starog grada Bara, a poviše desno nalazi se ona Stara maslina! Okruživalo ju je dvorište sa lepom zelenom ogradom. Kod male portirnice na ulaznoj kapiji, žena u uniformi naplaćivala je ulaz.
- Cena ulaznice jedan evro po osobi, za malu decu ulaz gratis, reče žena u uniformi, srednjih četrdesetih godina.
- Izvolite, i pružih novac u ruku.
Iz njenih očiju izbijala je neka blagost i dobrota.
̶ Pre nego što odete do Stare masline, koja je zaštitni znak Bara, ako želite ispričaću vam na brzinu ponešto o njoj!
Klimnuh glavom u znak odobravanja. Žena je tu radila, nosila je plavu suknju i belu košulju sa bedžom „JP Kulturni centar Bar”. Lepo priča!
̶ Stara maslina- zaštitnica, maslina majka i hraniteljica, bila je zalog i uslov opstanka naroda na ovim prostorima. Prema maslini se bogatstvo merilo, po njenom rodu se godine pamtile i brojale. Povezivala je ljude na ovim prostorima, snažnije od bilo kog običaja i veroispovedanja. Zbog toga joj se iznova treba vraćati i posećivati je.
̶ Baš kao i moru, treba mu se uvek iznova vraćati i pohoditi ga.
Žena u uniformi me pogleda sa smeškom.
̶ Upravo tako, kao i moru. Stara maslina na Mirovici predstavlja jedno od najstarijih stabala masline u svetu i smatra se najstarijim stablom u Evropi. Pre nekoliko dana bila je jedna delegacija čiji su stručnjaci analizama utvrdili da je stablo zasađeno tačno 225.godine pre nove ere. Ovo je najnoviji podatak. Za Staru maslinu vezane su brojne legende i priznanja. Danas se na području Bara nalazi preko 100.000 maslinovih stabala. Predanje kazuje da je u prošlosti važilo pravilo da se u barskom kraju muškarac nije mogao oženiti, ako nije posadio izvestan broj maslinovih sadnica.
̶̶ Hvala Vam, ̶ reče blago moja žena.
Nas četvoro krenuli smo prema Staroj maslini, a iza nas žena sa bedžom je doviknula:
̶ A za zdravlje i sreću, trebalo bi oko Stare masline napraviti tri kruga!
Nalazila se u centralnom delu dvorišta, u svojoj raskoši i lepoti. Živi spomenik prirode. Zelene grane sa izdancima pružale su se dugačko, izgledalo je da maslina grli čitavi svet, na sve četiri strane. Na travi oko stabla, sinovi ugledaše male kornjače koje su grickale travu i hodale okolo.
Prilazeći stablu koje je bilo u prečniku nekoliko metara, iz kojeg su nicali novi izdanci masline, meni se javio onaj davno zaboravljeni osećaj mirnoće u organizmu, kada sam prvi put išao na Ostrog sa dve žene.
I tada, kao pre jedanaest i po godina i ulaska u malu pećinsku crkvu gde se nalazilo telo Mitropolita Vasilija u ćivotu, nagonski se prekrstih i poljubih stablo staro preko 2200 godina! Osetih, kao u manastiru, miris vekova i onaj neobjašnjivi osećaj koji mi prostruja kroz celo telo. Nešto sveto i lepo me prožme, dajući mi energiju i polet, nanovo.
Prilikom obilaska prvog kruga, kroz glavu su mi letele misli o ratu i bombardovanju moje zemlje. Obilaskom drugog kruga, misli o bolesti i lečenju. A trećim krugom, misli o porodici i sreći koju takav život pruža. Sinovi su brojali: jedan, dva i tri! Kao da su završetkom svakog kruga, problemi odlazili. Čudno, ili je stvarno tako, ili sam ja strašno sugestivan. Odlazeći iz dvorišta, rekoh ženi u uniformi, da je Stara maslina prelepa, i zahvalih joj na priči i savetima.
̶ Bilo mi je jasno, kada sam pogledao jedan deo nagorelog stabla, zbog čega je maslina orgađena dvorištem.
̶ Pa da. Neka mladež se početkom ovoga leta, u kasnim noćnim satima okupljala oko nje, da li je stablo namerno ili slučajno zapaljeno, to se ne zna. Jedan deo kore je oštećen, ali se Maslina polako oporavlja. Nakon toga stavljena je pod fizičku zaštitu. Postavljena je ograda sa dvorištem. Danju radimo redovno, dok se noću kapija zatvara i tu je čuvar. Ovaj izuzetan spomenik prirode proglašen je za prirodno dobro i stavljen je pod zaštitu države još 1957. godine.
Pozdravismo se sa ženom u uniformi i bedžom na košulji, kao da se znamo odavno, uz obećanje da ćemo se vratiti!
̶ Čovek izgleda teži da uništi sve što je lepo i vredno. Tako se isto zatvaraju životinje i prave rezervati i nacionalni parkovi sa ogradama. Iz razloga da se životinje zaštite od čoveka, ne obrnuto,̶ rekoh ženi u kolima.
̶ Šta ćeš, to je u valjda tako u ljudskoj prirodi!
Kako je to samo tačno i istinito rečeno.
Skrenuh vozilom u smeru saobraćajnog znaka: „Plaža̶ Veliki pijesak!”
Željko Vujadinović