Na vagi života
Na klupku života istanjene niti
Zaprete puknućem učas, iznenada
Ni sam ne znaš kako časi istiniti
Dolaze k’o lopov koji se prikrada
Na životnoj vagi samo dva su tasa
I nikada ne znaš koji će pretegnut
U glavi ti bubnji bezbroj talambasa
Čekaš ishod bitke nad ambisom nagnut
Vidiš crni oblak, a Suncu se nadaš
Da sakrije senke što prete iz mraka
Oterao kišu i njom bi da vladaš
A stojiš u mestu slomljenog koraka
Pa molitvu duše nebesima šalješ
Života pšenicu još dugo da melješ
Biljana Kitić Čakar