Ne umem
Odavno sahranih sve želje.
Eno ih .
Trule na neugaslim zvezdama.
Ne umem više.
Najozbiljnije ne umem.
Da me stave na muke
ne bi izvukli priznanje.
A opet,
kad bi pitali,
poželela bih da me neko voli,
onako kako ti ćutiš.
Jer ne umem drugačije.
Onako raskošno,
Sa sve tačkama i zarezima
I svim prostorima
u kojima se prećutkuje.
Skupljena je na gomilu
Ova ljubav moja.
Zri, buja i čeka.
Nekoga ću ubiti njome
U hladnu zoru pijanu,
kad se najmanje bude nadao.
Pa nek ide život.
Jer ne umem drugačije.
Tijana Iloski