(Ne)Vernost
Meni su bile slepo predane
dok ih usne tvoje nisu ukrale.
Meni su neizmernu moć davale
dok ih glas tvoj nije zaveo.
Iz pera mog skladno su se izlivale,
strpljivo se nizale jedna kraj druge.
Gradile su beskonačnu harmoniju,
sve dok nisu tebe upoznale.
Opčinio si moje verne saveznice,
prišunjao im se lagano i nečujno,
sa njima tajni savez napravio,
zamolio ih da me tvojom učine.
Uspele su, zauvek pripadam ti.
I dalje od večnosti, samo tvoja sam.
Pred rečima beskrajnom požudom obavijenim,
koje sa tvojih vrelih usana klize,
ja ostajem bez glasa.
Pred rečima vatrenom strašću okupanim,
tvojim toplim šapatom izgovorenim,
ja potpuno nema sam.
Ne krivim ih što odoleti mogle nisu,
što slatku izdaju počiniše.
Oazu za nas pronašle su na postelji mekoj,
satkanoj od vreline usana i topline šapata tvog.
Sklapam oči, na postelju nežno se spuštam,
sva čula predajem umilnoj simfoniji strasti.
Obećaj mi da ćete je zauvek samo za mene stvarati-
nekada moje, a sada tvoje verne saveznice, i ti.
Aleksandra Zolotić
*
Aleksandra Zolotić, Beoograd, istovremeno je završila Filološki fakultet, diplomirajući na smeru za
kineski jezik i književnost i srednju muzičku školu na odseku kontrabas. Radeći najpre kao
profesor jezika, uvidela je da je prenošenje znanja drugima profesija koja pruža neizmeran
osećaj zadovoljstva i ispunjenosti. Iskustvo rada u knjižari sa sobom je donelo značajno
otkrovenje- shvatanje pravog smisla one čuvene da “knjigu ne treba suditi prema koricama”.
To je u njoj probudilo želju da se i sama okuša u pisanju. Stidljivo ali hrabro krenula je da
niže slova, reči i rečenice i otvorila vrata nekih predivnih i dragocenih svetova. Nada se da će
zajedno sa svojim suprugom, “majstorom tajanstvene svetlosti papira”, uspeti da stvori
pregršt novih i uzbudljivih svetova za svoje dvoje ljupkih i radoznalih mališana .Trenutno
radi u firmi na poziciji pisca, okružena nadahnutim i kreativnim ljudima koji u vrtlogu
mnogobrojnih misli i reči uvek uspevaju da pronađu one prave.