Nebom plovim
vetar me ostavio samu,
da lutam
da očima grlim
pod trepavice, svijem
ono malo sveta
prazan nemir nude
ljubavi čudne, raspupele
rukama dodiruju, traže
tu sam
zatvaram oči
svet drugi, pod grudima
mi kuca, mirisi čulni zovu
umorna
zadojena kišama ispranim
starom, patinom pokrivena
izgubljena za sobom vodim
tihovanje, tugu znanu,
neznanu
nemoćna
zvucima da odolim
sećanja po meni miluju
sa sobom nose, otimaju
danu, noći darovano
uzdah šaljem, srce krpim
misli skupljam,
slomljene ruke
dušu u telo vraćam
vetar mi reči vraća, zove
dok nebom plovim
tebe, tražim
Biljana Hukić