Nekazano
Šta je čovek čoveku?
Da li čovek ili zver?
Sada kad nas život ogolio do kosti
I nije ni prema kome fer.
Nekazano zborimo
Gušimo ljudskosti znak,
A sve što kazati treba,
Ostade kao gujin svlak
Na stranputicama
Kojima sada ljudi hode,
A zveri zauzeše drumove
Što od reči do reči vode.
Šta se to uvuklo
U izgubljeni ljudski rod,
Da ostavlja nekazane znake,
Gorkoga voća bere plod,
A reči u zavetrinu
sklanja?
I niko nikome nije ni znanac ni rod.
Kazano gaze,
U blatu reč skrnave
I kriju.
Čega se stide?
Rađe će i biti zver,
Nego da se razotkriju,
I da istinu vide.
Zveri uzimaju primat
Da među sobom
Kazuju jezikom svojim
A čovek,
U nekazano beži,
Uplašen pred samim sobom,
Jer i ne zna kazati ništa
Osim laži,nad istine grobom.
Čovek je čovjeku postao zver,
A zveri ljudskim glasom zbore,
Sada,kada ni život nije fer,
Progovori,nesrećni ljudski stvore!
Gordana Gazibarić
