Nekazano
U meni stalno vihori i oluje,
munje koje se jave bleskom samo,
rika gromova koju niko ne čuje,
al ćutim da ostane nekazano.
Dilema trista i staza raznih,
pravce da biram tamo il ovamo,
snovi kojima samu sebe kaznih,
ali ćutim da ostane nekazano.
Male sreće pod ruku sa strahom,
da će potrajati koji tren samo,
želja što se pomešaše s prahom,
ćutim, da ostane nekazano.
Ti što si mi jedino sidro i luka,
šta nas veže samo mi znamo,
bez glasa je dovoljna u ruci ruka,
ostalo će zauvek biti nekazano.
Ništa o nama neću reći na glas,
da si mi briga i razlog sreći,
Od sveta moje sklonište i spas,
ćutim... najvažnije ne može se reći.
Vesna Zazić
