Nemoj nikada pisati noću - Mariana Qunbar

Nemoj nikada pisati noću  

Nemoj nikada pisati noću  

Noć će te zavesti
tišinom prevariti
Ideje ukrasti
Reči izvrnuti
Čućeš glasove
Sopstvene misli će ti bučne biti
U mraku nećeš znati ko si
Muzičar slikar ili pesnik
Možda samo ludi bolesnik
Od snova i trule jave
Noću su misli opsesija
Noću se i porazi slave kao pobede
Trenutak će te zavesti
Mrak iritirati
Mesec učiniti bliži i dodirljiv
Svetlo zvezda mamiće te
Pa ćeš reći istinu
Još u prvoj strofi
Provalićeš se
U nekoliko redaka
Smestićeš život ceo
Grmljavina u daljini zavešće te
Pomislićeš da to Bog kotrlja tvoju sudbinu
Videćeš čudovište ispod kreveta
Setićeš se svih kletvi i tuđih kleveta
Sopstvene misli nećeš prepoznati
Nikada ne piši noću
Tvoj prozor samo osvetljen biće
U celom univerzumu
Pomislićeš da si Dante
Ali nećeš znati napisati komediju
Bol je noću duplo jača
Srce je osetljivije
Usne crvenije
Tuga bi da izađe van
Osmeh bi sa sačeka dan
Reči bi da su čudesnije
Grudi bi da su širije
Oči bi da su vidovitije
Nemoj nikada pisati noću
Zažalićeš ujutru
Sanjiv i stran ući ćeš u dan
Povratka ti više neće biti
Ni sledeće noći san ti neće doći ..

Mariana Qunbar