Nerealna - Tijana Iloski

Nerealna 

Da sam ja neki čovek

Od stava i principa.

Čvrstih ubeđenja

i nepokolebljive volje.

Tražila bih

da mi se vrati

vreme i mesto

poslednjeg zrna baruta

čuvanog za lepše dane.

Al´ ja i nisam neki čovek

i slabo me veže ovo i ono

tamo i ´vamo,

juče i sutra.

Dnevno sam svetlo

u noć što gazi.

Svitac sam letnji

oko što spazi

krajičkom onim

između dva koraka

i dva uzdaha snena.

Da sam ja neki čovek

Od čelika i sjaja

i moćnih ideja

Strah i trepet i sila.

Tražila bih

da mi se da

iscrtani prostor

vreme što savija

linijama mojih dlanova.

Al´ ja i nisam neki čovek

i slabo me veže ovo i ono

tamo i ´vamo,

juče i sutra.

Noćni sam vetar

jutro što pazi.

Oblak i nevreme i kiša teška.

Sve što je daleko i blizu

i sada.

Između dva nesklada

i dva dodira retka.

Ionako nisam neki čovek

niti ću to ikada postati.

i nekako

sebi za inat

sva ću još gorom biti

i ići tamo gde srce me vodi.

Tijana Iloski