Nešto kao ljubav

Nešto kao ljubav

Ovoga jutra
Moje nebo je prazno
Nedostaje mu tvoj lik
U srebrnom okviru
Nešto kao ljubav

A da ne liči
Na pogrešne korake
Da ne liči na bajku
O snežnoj pahulji
I vatrenom klovnu
Koji uvek umire
Bez preke potrebe
Ili da to lice smrti
Nema veze s mojim

Samo da se taj sjaj smaragdni
Nije podvukao
Pod lelujave senke vremena
Da ni tamo ne da mira
I celim telom prožima
Na rukama tvojim svet
Da nisam otkrila
Gde bih bila
Kad me vetrovi progone

U kojoj trepćućoj svetlosti
Prepolovljena da zacelim
I da snage mi ne ostane
I da nista od tebe mi ne ostane
Ni ono malo da izbudi
Ptice na granama
(iz tvog zagrljaja da nisu nikad odletele )

Mozda tako shvatim
Reci prećutane
I ćutnje nedoslušane
Možda me tada svaka zaseče
i ureže se pod kožu

Nešto kao ljubav
A da ne govori i ne diše
Da ne liči na sebe

Vesna Kerečki

Objavljeno u knjiž. časopisu ´Scena Crnjanski ´ 2017. god.

Likovni prilog : Gustav Klimt