Olovke - Goran Matić

Olovke - Goran Matić

Ništa se ne piše dok si mlad

Sve se pamti...

Odnekud dolazi bujica

Donosi olovke kao nekakve panjeve

A napolju je mraz

Čovek uzme motiku i zatrpa

Sve te stvari koje ga tište

S proleća izraste drvo iz tog semena

Obično dodju ptice i pevaju

Čovek bi posekao drvo

Al treba mu sav taj vazduh, da bi disao

Gde će ga naći...

ONDA

Čovek nacrta kuću i kaže.Ja ću tu živeti

Čovek nactra decu i kaže.Ja ću ih voleti

Čovek nacrta ljubav ali ne može odrediti boju

Nju nacrta grafitom

Čovek bi da nacrta sopstvene suze

Al suze su neukrotive i ne mogu se nacrtati

On crta samo kapi slane vode

Nacrta pejsaž koji govori da su to suze

Nekakav rastanak, ubistva nevinih, poneku sahranu

Ali boje prebrzo blede i on crta sve brže

Počinje da pravi greške...

ONDA

Ruke starca sasvim neumesno pritiskaju

reči kao što su ljubav, sreća, tišina

Vrhovi olovaka pucaju kao da su od sapunice.

Ni materija nikada nije bila tamo gde je očekivao,

recimo, držao se za vazduh.

Možda ga je samo paralaksa vodila u nečije srce.

ONDA

Čovek nacrta sebe,slomi ogedalo na pola

Spoji mu svetle strane i vidi crtu

Tada ode po otrovne pilule

Nacta neko gladno belo svetlo

Napiše sve izgovore za boga(ako ga sretne)

Jer bogovi vole da se osećaju važni

Taman je nestalo olovaka

Onda legne i umre…

Goran Matić

___________

Foto: AI