One žive
Postoji šuma
kom hode devojke otete časti.
Danju liče na drveće,
prstiju kao žile uraslih u tle.
Noću ispuze njine sene.
Predvodi ih Utopljenica iz Sene,
bijene, ubijene, prinuđene da uklone...
Deveruše im jedanaestogodišnje nimfete,
zlostavljane: ni žena, ni dete,
sklonjene... podalje, zbog nelagode,
pa olajane.
Nedužne - krive.
One zauvek ostanu u tom dobu, i žive između svetova:
Ničije, neprimetne, za čaršiju mrtve, mada još vruće
Mlade, a umiruće...
Na začelju su jâde, što su vukle prevelike muške cipele.
Ogrube kretnje, uvlače grudi..
Ali, u plesu, ali..u transu,
dalje od uskih pogleda ljudi,
Ono su, što je trebalo da budu.
One žive...
Ana Pravilović
