Oprosti - Sandra Aleksić

Oprosti

Oprosti mi, jer,

Nema puta do tebe.

O čiviluk sam okačila ptice

I bukete sna sam bacila što

Su mi donele mokre od kiše

U moj skromni dom jer,

Štrčali su u enterijeru

Gde i vatra zebe ,

A rane se gnoje.

Oprosti mi

I potraži drugu utrobu

Za modri fetus u svom oku

I ne strepi od procesa vrenja,

Starenja svojih plodova,

Neka te beru godine

Bolje, rodnije, ali

Bez mene. Bolje je.

I oprosti

Nikada neću stići

U minut baš gde si ti

Jer, nosim bol pod kojim

Se ruše sve konstrukcije,

I pucaju velelpni mostovi

Beli što bi me možda

Pogrešnu grešnom

Tebi doveli.

Oprosti

Ja ne mogu ljubiti usne

Kao tvoje na kojima otrovna

Laž peni svojim usnama

Okamenjenim, stisnuste

Vilice, posle kotrljanja

Uz ivičnjake života

Duvajući u prsa

Jake košave.

Oprosti mi jer

Sam završila sa

Poglavljem pod

Naslovom: ,,Golgota".

Sandra Aleksić