23.05.2019.
Poezija
Ostavi me – Vesna Zazić
Ostavi me
Samo me ostavi na najvišoj steni,
koju Sunce toplotom u žar pretvara.
Gde nema drveta ni trave da zaseni,
a vide se slike koje želja stvara.
Do neba visoko neka je to mesto,
kad si me već rečju bacio u beznađe.
Ni gušter koji da ne prođe često.
Tamo gde baš niko neće da me nađe.
Ja sebe izgubih kupeći ti brige.
Teška mi je duša kao natopljena vuna.
Ne vrede sve tebi ispisane knjige.
Pukla je do bola nategnuta struna.
Dok mi srce bodu oštri zraci Sunca
spremajući me na put do čistilišta.
U vodu da pretvaram bleda krvna zrnca,
i povratim mira nemajući ništa.
Na kamenu golom sva da se rastopim.
Ne čekaj!Ni tren da nidi ost´ o!
Naučila sam da svoje lađe topim.
Samo me ostavi...To je tako prosto.
Vesna Zazić
