28.01.2020.
Poezija

Ožiljci - Milan Đerić

 

Ožiljci

Kad sam došao u ovaj grad imao sam kofer stari.
Jesenjina u džepu očeve radničke bluze.
Putovao sedmicom do doma na Zvezdari.
Davao pticama mrve da se sa mnom druže.

Kasnije sam zavoleo zebru na asvaltu.
Uz muziku koraka ispod plavoga vetra.
Sve je svoje šare donela u baštu
Pod strehu ruke da mi glođe rebra.

Kočija je mnogo kroz moj život prošlo.
Točkova je mnogo prešlo preko nogu.
Ožiljaka mnogo što se zove prošlost.
Svi nabrekli konci krvariti mogu.

Danas jedna vrata kitim sa pesmama.
Da me osmeh pljusne u sanjive oči.
Bokvica kraj vrata iznika je sama.
Na ožiljak novi neće nikad doći.

Milan Đerić
(Iz knjige "JASTUK OD PAPIRA")