Par za nepar
Daljina koja seče dah
na dodir i prstohvat
blizina dalja, od svih daljina
samoću oboji stotinu tišina
kuda ćeš poći,kuda po noći?
I nema reči koje se trude
niotkud žamor da probude
nitii su zore skrivene moje
niti me čuješ,niti me zoveš
u dane nove niti u snove!
Pre zore sutra, i pre svanuća
svanula jutra, puna bespuća
zaspalo juče oko bestraga
izgubljeno danas,gde nestaje nada
i kome u noć, kuda do vraga?
Nova u nizu, bez trajanja
saplela početak pre kajanja
i kvari svaki slučajan plan
buduće godine troši u dan
ajde sudbino,daj mi dlan...
Da ti gledam i sve kažem
kad me zbuniš, da pokažem
imam i ja skriven dar
sve pogadjam ko’ da znam,
ja sam par za nepar!
Sanja Mančić