Pesme noći - Zorica Baburski

PROKLETA NOĆI

O, prokleta noći

kad mi se prikradeš,

tiho i nečujno,

kad me probudiš,

ustuknem i pokleknem

pred tvojim crnim rečima.

Oko mene zle misli se roje,

U tamne predele tvoj glas me zove.

Ja nisam bogzna šta.

Sluga sam tvoj,

crna gospodarice

načičkana podvalama i izdajstvom.

Lišila si me svih reči

i zasula puteve pomrčinom gustom.

Znam, neću dobro proći.

Svaka tvoja reč je

kap krvi, što iz mene kaplje.

O, srama!

Pokaži milost i razumevanje!

Propisi ne postoje presudu tvoju čekam.

I pljujem ja na tvoje zakone.

Ćuti noći il´ govori tiše!

Zašto lepša nisi, prokletnice?

U teškim ranama jauci pište.

Prokletnice; zašto žalostiš me?

BOL NOĆI

Zašto si varljiva

zašto si otrovna noći,

puna lepljive gorčine i jada.

Keziš se,

gledaš me šupljim očima

dok mi strepnja u neme beskraje pada.

Noći, tajna silo,

tvoj plen sam!

talasi tuge ljuljaju mi dušu.

Nestajem u zimsko veče,

smrt me ljubi,

dok nečujni vetri srce zlostavljaju.

Boli me

gust mrak u dubokoj tišini

što provejava sudbom kletom.

Boli nesan,

tvoj mrki lik, srdžba,

prezir tvoj,

što zovem se čovekom.

PONOR

Noć kô velik pokrov

Pala je na telo

Pod njim puste tuge

Čežnje i nevolje

Zloslutnica varljiva, bez milosti

Sliva mokar mrak

Crne slutnje

Ceo svet se ulio u prosjačke oči

U praznine

U duboke ponore

Drhte gladne u sumornoj tišini

Prevarene

Tužne mutne i čedne

U praznom pogledu

Zjapi gnev i peče

Lišen svih lepota u ponoru jada

Utehu traži sa neba

Uzdiše

A na snove pada noć

Tajanstvena

Da li neko

Čuje njegove uzdahe

Utrnula duša krvari i ropti

Ispod crnog vela

Čame puste želje

Raspada se duša

I očajno vapi

KRVAVI SUTON

krvavi suton pada

niz zapadne plotove

iz dubokog sna me budi

moj vidik zaogrnut stravom

guši bedu i nevolje

magle mojih jada

uzdah ciči usred noći crne

gubi se život s jaucima mojim

u tom nizu besmislenog mraka

bespomoćan stojim uz vetrove muka

što kidaju listove života

i čuvaju u strastima jauka.

 * * *

Zorica Baburski je rođena 2. avgusta, 1965. godine u Subotištu.

Poeziju piše od rane mladosti koja joj je služila kao ventil za dušu i te pesme nigde nije objavljivala. Mali broj ih je sačuvala i tek u zrelim godinama, shvativši da joj najviše „leži“ satirična poezija, počela je ozbiljnije da se bavi pisanjem, pa je svoje pesme objavila na mnogim portalima, a takođe i u časopisima za književnost (Etna, Šipak, Pokazivač, Zvezdani kolodvor, Kult, Nekazano, Suština poetike, Bdenje, Onlajn poezija…).

U poslednje vreme sve češće piše lirsku i angažovanu poeziju. Nekoliko pesama joj je prevedeno na slovački i ruski jezik i objavljeno u tamošnjim časopisima.

Objavila je samostalnu zbirku pesama Kapi modrine (2020).

Majka je troje dece. Živi i radi u Rumi.