Peto nebo
Dok si govorio i govorio da me voliš
(I jesi me voleo najviše što možeš)
I dok sam te volela
(Više nego što si mogao podneti)
Tražila sam Najglasniju Reč za pesmu o tebi
Koja bi te odjeknula do pete strane sveta
Sa druge strane i života i smrti
U Prostorima Paučinaste Poezije
Iznad visina neba duhovnosti
I ispod dubina mora telesnosti
(Imala sam tu potrebu da te razglasim i vičem
I uverim sav Svemir i pola sebe
Da je onako kako stihujem i kako bih da jeste
I da rečju razbijem strah
Od slutnje kraja još na početku)
Ti ćutiš sad
A ja tražim najtišu i najmanju rečcu
Da oplačem ovo što je ostalo od mene
I nema toliko tihe kolike su moje tišine
Ni toliko male
Koliko se smanjio moj Paučinasti Poetski Svet
Sve se stišalo i skupilo
Ni za stih o smrti me nije ostalo
Bar za toliko da napišem
Da se raspalo moje Poslednje Peto Nebo
I da mi duša nema gde…
Nena Miljanović
