Pisma - Vesna Zazić

Pisma

Možda je trebalo da skrenem sa puta
koji me beskonačno tebi nosi
naopako da izvrnem džepove kaputa
i gledam kako vetar tvoja pisma nosi.

Nosi ih ka nebu sve do Kumove Slame
gde ih zvezde u prah spale,
pa reči tvoje opet padnu na me
bez težine,nevažne i male.

Mogla sam i da ih bacim u reku
da ih odnese sve do mora.
Slobodno da mi misli teku
oprane od napisanih razgovora.

Trebako je da pisma bacim u vatru
pa da gledam kako postaju varnice
da ne dozvolim reči da me satru
već da sama pišem nove stranice.

Rešila sam sobom da ih nosim
hartiju da na srce prilepim.
Zato tugom životu prkosim
uporno tumaram hodnicima slepim.

Vesna Zazić

Pročitajte još