Pismo - Olga Aranđelović

Pismo

Mili moj

Kad večernji vetar šapne tvoje ime

I osvanu beznadežne zore

Osećam da plivam kroz posrnulo vreme

Neizreciva me tuga steže,slama i satire

Kroz moju krv

Nadolaze nepredvidive plime

Iz dubine noći sa neba prolete ptice

Lete stazama moje duše

Kljucaju moj um dave me i guše

Muče me svakoga minuta

Vraćam se mojoj samoći

Vraćam se sa pogrešnoga puta

U meni sve pesme utihnu

Zamute se vali nabujalog života

Ne vidim više ništa

U mojoj duši umire tada svaka čistota

Zato me probudi u žitna polja

Kad sa sunca padnu senke neke

Gde klasje pleše uz svoju melodiju

Zamirišu trave mirisi razliju

Mesec klizi u mome naručju

Ogleda se u svome naličju

Kao da me miluju i grle tvoje ruke meke

Olga Aranđelović

 (Iz Zbirke u pripremi)

Objavljeno na zidu Saveza književnika u domovini i rasejanju Novi Sad