Pojilište
noć odlazi
tišinom
misao ćuti
u ženi
bez vremena
kojeg je ukusa zemlja
dok njom korača vremešnost
život bi da nikne
iz bola
u belim kostima
slutim
da prohujali vapaji
oplakuju humke
nerođenih
trgujem belim zorama
dok se u horu čuje glas
voda je
pojilište istine
Lidija Rakočević