Pokisla
Moja kiša
miriše na kafu
mokre prste
udahnutu želju.
Ponekad ,
samo ponekad ,
na beli biber
i zimzelenu smolu.
Iza uveta
krišom tada
procveta u poljubac.
Moja kiša
pada sa lišća
kaplje sa zvezda
teče sa obraza.
Ne dobuje
već peva,
osmešena
ispod neke strehe.
Čeka .
Moja kiša
koracima ozvučena,
suknjama žutim
barice grli.
Mekom travom
zeleni noću
tebi u inat.
Imenuj me tada.
Kad počnu,
Te,
samo moje kiše.
Bosonogim očima
pokisla da te volim.
Tijana Iloski
___________
Foto: Free NET
