08.08.2021.
Poezija

Poniranje - Slavica Šešum

 

 

Poniranje 

 

Noćas ponirem,

Kroz tunele senki

Bolnom tišinom.

 

Rekom suza,

Klizi,

Tužna povorka

Praznih reči,

Što gorki nemir stvara,

Od živih rana

Kao ranjeno stablo,

Odumirem.

 

Oprosti Živote,

Želje mi se dave,

Ne ugledavši,

Svetlost zlatnog dana.

 

Noćas ponirem,

U Tišinu,

Bez glasa.

Nemam više vremena!

 

Evo, i zvezde se gase,

Dok usahli cvet,

Nosim u grudima.

 

Slavica Šešum