Poniranje
Noćas ponirem,
Kroz tunele senki
Bolnom tišinom.
Rekom suza,
Klizi,
Tužna povorka
Praznih reči,
Što gorki nemir stvara,
Od živih rana
Kao ranjeno stablo,
Odumirem.
Oprosti Živote,
Želje mi se dave,
Ne ugledavši,
Svetlost zlatnog dana.
Noćas ponirem,
U Tišinu,
Bez glasa.
Nemam više vremena!
Evo, i zvezde se gase,
Dok usahli cvet,
Nosim u grudima.
Slavica Šešum