Poprište života
Varlamu Šalamovu
Na poprištu života neobična vrata
zlom tugom zasejala su u snove led
a dani prolaze korakom nemirnim
snežnim polјem šire se u nedogled
Na Božiji svet gledam kroz pukotine
I slušam pesmu tuge i nevolјe
Krajičak slobodnog dalekog neba, sam
Tražim i utehu u cik rujne zore.
Posmatram mračna i žigosana lica
Obrijane glave dronjke od odeće
Nemoćne grudi hvata mi jeza
Na lice mokra mi bela grudva sleće
U dvorcu sumornom sati dugo traju
Od zadaha teškog srce mi se gnuša
U njemu sve je naruženo i tavno
U njemu tavori živa lјudska duša.
Zorica Baburski