Poraz
znam odavno sudbinu prokletu
i sve noći tugom odevene
što proždiru sve nade uboge
i sve dane lepim zavedene
na zalasku sunca pakao otkrića
užasna je priča što razum mrači,
krijući smrtne trenutke u sebi
život koji baš ništa ne znači
plač trese grudi, obraze ne suši
usta slast kušaju Krvavog meseca
sve se negde gubi i to bez kajanja
dok crveno tiho damare preseca
noći postadoše poraz svim snovima
srce svo od ćutnje propada u tami
u svetu bolova i gorkog plakanja
i u smrti svi su pokraj ljudi sami
Zorica Baburski
