Poruka rodnoj reci

Dok mesečev srp poslednje nebeske livade kosi

Trnu zvezdani fenjeri, noć kreće u spokojan san

Na istoku rudi zora, porađa vreo letnji dan

U kočiji Sunca zraci, ka zemlji ih rosnoj nosi

Seta me dovela opet na peščano žalo tvoje

Da tihujemo k´o nekad, vrbe nek priču romore

Čudo cvetanja gledamo, uz vira blage žubore

Pre no što leptire primiš ponovo međ’ grudi svoje

Dlanom dodirujem vodu, pozdrav šaljem reci rodnoj

Što mostovima spajaše obale grada mog duge

Zbog kojeg, već godinama, premošćavam žal i tuge

Srešćeš je negde u Savi, hraniteljki blagorodnoj

Poruči joj da me više noću u snu ne doziva

Mir sam pronašla u reci, što u meni sada pliva

Biljana Kitić Čakar

"Prljača 2013"

Pročitajte još