Poslednje pismo
Iz tek skorene rane kap krenu, ne krvi,
no suza crvenom, ljubavnom obojena
bolno po horizontu razli se...
Pišem ti poslednje Zbogom, reč najtužniju,
za mnom ostaće isto što pisali su mnogi,
reč jedna jedina, sveopšta...
Ono što nakon toga dolazi, bez nas biće
dve odvojene priče, dva života u nedodiru
neprepoznavanje duboko...
Neosetno magli se nebo u daljini
daljina u nama neprozirom puteve zatire
kojima daleko htela sam, uz tebe samo.
Iznad patetične prostote rastanka izdigao se nisi,
ni ljubav kao legenda naše kratko vreme pratiti neće,
potonusmo u Zbogom, svako za sebe u sebi prošaptasmo
na kraju samo reč običnu, trajanja nedostojnu, reč besmisla.
Bio si Laž, na povocu laži izgladnelu sa sobom vodio me,
vriskom u prošlost postojanje ti brišem, osvrni se, pogledaj
kako u prah pretvaraš se, bilo je to poslednji put da te neko voli.
Beatrisa D. Stošić
..........................
PESME PISANE DO KRAJA ŽIVOTA