Prečistoj Vladičici
Ne iskopnjeh vjerom, Hristomajko draga,
mada me kroz život dažd studeni bije!
Iz kor´jena duše niče nova snaga,
a srce toplinom neizmjernom grije!
Ne plaše me sjene ogoljelih grana,
a ni hladan pokrov od promrzlog inja!
Šta su moje boli, šta su moje rane...
naspram Svete krvi Tvog raspetog Sina?!
U Naosu vječnom Božanskoga hrama
molitvama tihim urezujem freske,
i nalazim život među ikonama-
osv´jetljen plamičkom sa sv´jeće nebeske.
Povijenih leđa penjem uz litice,
svih gr´jehova mojih, Sveta Vladičice!
Aćim Todorović
***
Пречистој Владичици
Не ископњех вјером, Христомајко драга,
мада ме кроз живот дажд студени бије!
Из кор´јена душе ниче нова снага,
а срце топлином неизмјерном грије!
Не плаше ме сјене огољелих грана,
а ни хладан покров од промрзлог иња!
Шта су моје боли, шта су моје ране...
наспрам Свете крви Твог распетог Сина?!
У Наосу вјечном Божанскога храма
молитвама тихим урезујем фреске,
и налазим живот међу иконама-
осв´јетљен пламичком са св´јеће небеске.
Повијених леђа пењем уз литице,
свих гр´јехова мојих, Света Владичице!
Аћим Тодоровић
