08.04.2019.
Poezija
Pred kišu - Julijana Balaban
Pred kišu
Pitko i plitko klize predvečerja.
Duž zaboravljenih pejzaža
prezreli smo,
crveni razboritost naših davnih lica.
Hej, milo moje,
misliš li da je od sunca?
Zazirem od (ne)prilike
da stopala skvasim,
badema i soli ostavim gaz.
Znam da moram
ludilo da skrasim.
posipam,
ja rasipam vilinski prah.
Pitko i plitko poniru predvečerja.
Preblizu zemlji,
u suvim očima opet smo zeleni.
Ja listam.
Listam u inat teži.
Hej, milo moje,
mislis li da će kiše?
Ožive ruke,
traže te,
traže.
Kao nekada granam se
kraj tvog uzglavlja.
Julijana Balaban
