Igor Rems, pesnik i slikar, rođen u Baru (Jugoslavija).
Objavio sledeće poetske knjige:
Na Vratima Carstva Nebeskog,1996
Divlja Reka,1996
Gradovi,1998
Hodočašća,1999,2004
Wallfahrten,2005
Slep od Svetlosti,2007
U Vatri Spavaju Boje,2008
Tajna Etruske Tišine,2009
Žena Koje Nema,2011
O Poeziji i NJenom Smislu, 2012
My Painter,2013
Vodeni Krug, 2016
Bilder eines Dichters / Slike pesnika, 2018
Ulje od oleandra, 2020
Dobitnik je književnih nagrada:
Povelja Rastko Petrović, 2000, Beograd
Naji Naaman, međunarodna književna nagrada, 2003, Liban
Kočićevo Pero, 2006, Banja Luka
Povelja Karađorđević, 2006, Beograd
Irin Pirin,Sveslovenska nagrada, 2009, Bugarska
Menzionati Straodinari, međunarodna književna nagrada NOSSIDE-2010, Ređo Kalabrija, Italija
Hermes, međunarodna književna nagrada, 2011, Larisa, Grčka
Konstantinove vizije,2013, druga nagrada za kratku priču, Niš
Vidovdanaska Povelja, 2017, Podgorica
Objavljen u mnogim stranim i našim antologijama, almanasima i zbornocima kao i u mnogim stranim i našim kljiževnim novinama, listovima i časopisima
Prevođen na nemački, engleski, poljski, makedonski, bugarski, grčki, italijanski, rumunski, ukrajinski, lužičkosrpski, španski, turski i francuski.
Učesnik: Smederevske Pesničke Jeseni (Smederevo), Prolećni susreti (Hilden, Nemačka), Međunarodni Poetski Festival (Alikante, Španija), NOSSIDE (Ređo di Kalabrija, Italija), Dani Literature (Akjaka, Turska), Struške Večeri Poezije (Struga, Makedonija), Svetski Kongres Pesnika i Prvi Mediteranski Festival Poezije (Larisa, Grčka), Dani Literature (Berghajm, NJemačka), Festival dela Poezija Europea(Frankfurt), Međunarodni Festival Poezije Lužičkih Srba (Baucen)...
Član Udruženja Književnika Nemačke, Srbije, Crne Gore i član Ukrajinske Akademije Međunarodnog Književnog Stvaralaštva i Umetnosti
Imao više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
www.igorrems.wordpress.com
OSTRVO NA SLICI
Nepodnošljivi ožiljak Slobode
To ostrvo
Na horizontu
Ko će mu pokloniti Reč
Njeno proticanje
neizgovoreno
U kojem su naša imena naga
Kao device
Na pustoj obali
Nemi začetak sna
Preliva dušu
Kao pesak
Oštro kamenje
Koliko puteva
Koliko vetrova
Plivam
Zatvorenih očiju
OSTRVO
Koliko su ti duge noge
Ruke
Tvoje kameno srce
Zaslepljeno diše
U dahu ti jezik
Pun soli
Usidren
Vlagom tvoje ćutnje
Vreme se češlja
Tvojim dlanovima
Od peska
I koja se to sena
Nadvila nad tvojom glavom
Oštra kao srpovi
Spremni za klanje
Krilata ptica
NJiše se u ogledalu
Tvoga lika
Nošena vetrom
Za tren
Zaiskri
Kao suza
SAMO PLAVO ZJAPI
Samo plavo zjapi
Kopam očima
Po toj slobodi
Sa bisernim minđušama
U kojem Tvoj
Obris sjaji
Kao iz zakovanog sanduka
Osluškujem Reč
Držim se zubima
Za oslepeli zrak
Ušivena pod kožu
Mojih kapaka
Tonemo zajedno
Kroz savršeni krik
Peščanog sata
IMA JEDNO MESTO
Ima jedno mesto
Gde porađa se dah
Mirisima
Titravog lišća
Kada se spustim
Koleno niže
Iz mene izroni
Vodena riba
Tananih vilica
Okata
Kao jedro na pučini
Glas se zatvori
U senku
A ključnjača procveta
Dlanom suncokreta
Jedna Reč
U visini najdebljeg drveta
Drhti obešena
Jezikom meseca
Još izgovaraju njeno ime
U listu trepavice
JUTROS JE NEBO LITURGIJA
Jutros je Nebo liturgija
U njemu ukopano hiljade sveća
Mogu li naša tela
Da prime toliko svetlosti
Ruzmarin iz susedne bašte
Miluje Tvoje osmehe
Govorim Ti o ljubavi
U Tebi bubnjevi
Suši se zrelo voće
Rumenilom Tvojih usana
Malena barka
Gazi zelenim poljem
U daljini
Nazire se ostrvo
Naše ostrvo
Na kom Tvoja noga
Nikada kročiti neće
U karantinu, Novi, april, Godine Gospodnje, 2020/7527
