SMRT U JUNU
Klecavo zalaženje
starog korenja u
zvuk gamiženja
Srce se razbacuje.
Reći će On "pesme su
laži i koještarije " osim
ako su zubi ili jabuke
nagomilane u posudi.
O moja zagušljiva ljubavi
ujed sam pčele razočarane
veštačkim cvećem.
Pesmu ječim
pesmom se lečim
u svojih devet
mačijih života i
želim, silno želim
smrt u junu.
Neka bude u junu.
KOST U GRLU
Na poslednju stanicu
pobola je senka svoju
dronjavu zastavu.
Zvuk zvona (odnekud)
rascepljen je vonjem
ustajalog mokrog psa.
Jedan gavran svoj
graktaj štima sa
psećim dahom ispod
krila bubamare gde još
jedino zmije vode ljubav.
Osvitom se
nemir utiša,
talasi reči
zapljuskuju nesanice,
želje, čežnje rumene,
stidne lutalice
vraćaju snagu obalama.
Senka na poslednjoj stanici
sklupčana jede, pije
I izdužuje ruke.
PETRIJIN VENAC
Imala sam vrt
pomalo divlji
sa biljem lekovnim
kao nekada,
posuđem od gline
pokupljenog sa gomile
odbačenih uspomena,
kućom cveća.
Imala sam dunje,
žabice- princeze zelene
I opoj tuberoza,
tuce narova gajenih
jedan čitav ljudski vek.
Prekrio ih je zverinjim
stiskom, beton.
Široka je ova ravnica
a ja nemam ni grumen,
nisam ponela ništa, što sam
stvorila, to sam i pojela.
Posadila sam nevene
uz zidove da
nikome ne smetaju, kao ni
zeleno u meni...
NAIZGLED NESPOJIVO
Na nečijim
mrtvim grudima
bela je trešnja nikla.
Ptica u preletu
krila da odmori.
Ćutljivom hodaču
hlada da podari.
Bela trešnja beleg
iznad srca, suncu je
svoju belu unutrašnjost
izložila.
*
Irena Bodić rođena je 8. juna 1959. godine u Titelu. Njen otac se, trbuhom za kruhom, kao šesto dete u svojoj porodici, često selio, ali se skrasio u Zrenjaninu gde je Irena završila osnovnu i srednju školu.
Književnost i slikarstvo voli od kako zna za sebe, a takođe i slika i piše poeziju od rane mladosti o tek s pojavom interneta i društvenih mreža, osmelila se da svoju poetiku podeli sa drugima.
Objavila je zbirku pesama Panonske nesvanulice (2020).
Živi u Žablju kao domaćica, ali sve smelije svoje snove pretače u stihove iskrene do bola i slike ravnice.
