Predstavljamo - Vida Zec

Vida Zec, rođena u Srpskoj Kostajnici na Vidovdan, pod parčetom svog nebeskog svoda.

Večiti sanjar i optimista, voli puteve i kišu. Put je odveo za Beograd, gde završava trgovačku i višu tekstilnu školu. Putevi i život isprepleteni, Cirih, Beograd, Dortmund, Dizeldorf. U srcu Beograd i njena Kostajnica.

Ostvarena kao supruga i majka jednog predivnog sina Alekse, koji je njena velika podrška i ponos.

Velika ljubav prema muzici i pesmi, odvela ju je na lestvice, na kojima se ostvarila, kao vokalni solista etno pojac i tekstopisac.

Mnogo festivala i TV nastupa, na kojima je osvojila veliki broj nagrada.

Član je UP ”Poeta”, ”Skadarska Boemija”, Udruženje pesnika KZ ”Krajine”.

Njene pesme nalaze se u više desetina zbornika. Član je Kulturne zajednice Krajine i jedna je od osnivača. Članica i organizator KUD ”Izvor” Beograd. Živi i stvara u Beogradu.

 Objavila je knjigu poezije "Sve su to krugovi".

*

NE ČUJEM GLAS

Ćute koraci ulica pustih

Zanemeo glas sirena

U grču vetar leluja grane

Traži sunce da miluje lice

Plaču okna od pogleda ljudi

Misli lutaju praznim hodnicima

Vetar opominje nije vreme

Vrati se sebi

Ne traži izgubljeno

Srce kamen postaje

Ledi se krv u žilama

Nedostaju druženja

Strah od nepoznatog u petama.

Dani od mostova duži

Jato vrana nebom kruži

Obruč tuge oko srca

Prazne reči utehe

Pucaju zidovi strepnje

Drhte kazaljke starog sata

One bi da se vrate

Na početak starog dana.

Reka se puni, korita tesna

Pucaju sine starih vozova

Tresu se stene od zuba vremena

Umorni svirač nema kud

Prazne se džepovi I šetača nema

Zanemeo grad beli

Niko mu se ne veseli.

*

LjUBAV JE

Ljubav je naša

Skrivena tajna

Pod velom slatkog greha

Lepršava kao latice cveta

Ljubav je nit

Koja nas veže i spaja

Nevidljiva a tako jaka

Kao ključ od rajskih vrata

Ljubav je kad ćutimo

I ništa ne kažemo

Dodirom naših misli

Bogatstvo stvaramo

Ljubav je nešto

što se nesebično daje

Sve ostalo su priče

Za koje niko ne haje

Ljubav je dar svakom od nas

Večiti san, noć i dan

Za ljubav  živimo

Beskrajno je delimo

Ljubav je kao reka

Čini korita duga

I nikad nije sama

U tebi je u meni u nama

*

NE DAM

Ne dam osmeh da mi kradu

Sa mog nežnog belog lica

Da mi duša prazna luta
Dugim slepim ulicama

Ne dam svoje malo srce

Što mi kuca u grudima

Da se svako sa njim igra

Kao loptom terenima

Ne dam jatu crnih vrana

Mojim nebom da preleću

Svojom bojom i pojavom

Da mi kradu moju sreću

Ne dam svetlo da mi gase

Dok stamena mirno stojim

Ništa nije na prodaju

Ponora se ja ne bojim

Ne dam raznim utvarama

Da prelaze preko crte

Dok se lažno predstavljaju

Oko moje ose vrte

Ne dam i nikad neću

Umem ja raspoznati

Žito od kukolja odvojiti

Svoja biti i ostati

*

BEOGRAD IMA SKADARLIJU

Beograd ima Skadarliju

Od vrha do dna

Svaki kamen tajnu nosi

Tajnama popločana

Za dušu svačiju

Svaki kamen tajnu nosi

Zubu vremena prkosi

Piše pesme od davnina

O velikim ljubavima

Ako u Beograd dođeš

Skadarlijom ne prođeš

Kao da nisi ni bio

Mnogo toga si propustio

Od početka do kraja

Sve lepša od lepše

Od snova do raja

Tako blizu kafane u nizu

Sa desne strane Zavičaj

A unutra pravi raj

Ispod je Crvena Ruža

Svima radost pruža

Levo je Šešir Moj

Za zaljubljene pravi spoj

Ispod su Tri Šešira

Srcu ne daju mira

Tu je Đurina kuća

Gde se pesme zbore do svanuća

I kafana Ima Dana

A noći nikada proći