Zoran Todorović, rođen 13.2.1972. godine u Kragujevcu, gde trenutno živi i radi. Otac, učitelj, volonter, pisac, novinar. Osnivač portala za kulturu, obrazovanje i priključenija "Pokazivač". Tvorac novakovanja. Čovek koji od života želi sve ili ništa, a trenutno živi negde između.
Do nesmela i nazad
Kad si htela – nisi smela,
kad si smela – nisi htela.
Ljubav bila ko behar bela,
čista ko izvor planinskog vrela.
Još se sećam kako si prela,
ko mačka pod rukom, ko žena vrela.
Kad si rekla, tad i porekla,
sreća nesta pre no se i stekla.
I tako to bilo, i tako to bude…
Do nesmela i nazad…i to je za ljude.
U hladu kiše
Jeste, pala je kiša.
Jeste, ohladio sam se.
I jeste, postala si tiša.
I jeste, osladio sam se.
Trešnjin cvet i pčela let.
Umesto pčele – osa.
Zgazila si ježa bodlju bosa
i srušila dotadašnji svet.
I ako se posle svega pitaš
šta ovo ovde uopšte piše,
znaj da znam da i dalje skitaš,
znaj da znam koliko teško može da se diše.
Lutanja su duga, baš koliko i tuga,
sve dok čovek ne dođe do daha…
Sve dok potpuno ne premre od straha
da se posle kiše neće pojaviti duga.
A letnje kiše su česte,
padaju i kada vreme im nije…
Budućnost će biti ono što jeste,
a prošlost suza što svako jutro lice mi je.
Kolo
Hajd u kolo, sele moja,
da se zarumeni boja
tvog lica, tvog obraza
kao usred zimskog mraza.
Poskoči mi, sele moja,
da zanjišu bedra tvoja,
da zaigra tvoje nedro,
mlado, čilo, milo, jedro.
Osmehni se, sele mila
kao da si ljubav krila,
divne oke da ti gledam,
potpuno da se predam.
Uhvati me, sele mila,
rukom kao meka svila,
leptirići da polete,
da osetim da sam dete.
Zaigraj, moja sele,
tako da te svi požele,
a ti da si moja samo,
radosti da se damo.
Hajd u kolo, moj živote,
pokaži mi sve divote,
usreći me, srećo mila,
doveka sa mnom bila.
