PAPIRNI LJUDI
Rođeni su pre buke
dok su se ljudi gledali u oči
ne zna se odakle je
njihovo pleme krenulo
zna se samo dokle je doputovalo
na početku su se
grlili sa drvećem
koje im je darivalo svoje živote
da bi oni upisivali svoje
gajili su kult vatre
kojim su krotili strah od nje
Rođeni sa anomalijom
plitkog pamćenja
nisu se plašili
nepoznatih prostora
jer su svorili mape
kojima su mogli
iznova da obasjaju
kutove svojih duša
kada bi im se katkad um pomračio
pravili su lomače
od jedinih dokaza da su postojali
HOMEOPATSKI
Iskoračivši iz mog telesnog polja
šapnuo je čuvaću tvoju tajnu
tako poverljivo
da je oduvao malo prašine
sa unutrašnjeg ogledala
čime da se usprotivim ovim rečima
pošto sam žena pa svakako
mora tu biti nečeg za čuvanje
nije valjda baš sve u izlogu
Ali ja ne spaljujem svoje prijatelje
posle svake izdaje
nosim tu tečnu gorčinu
u porcelanskoj činijici
i ponekad samo ponekad
popijem nekoliko kapi
onako po homeopatskoj recepturi
Kavim trikom ću se
sada služiti
da uđem nevidljiva
u njegov san
i pokažem mu da su reči
na koje bi mogao
nasloniti svoje uho
tek male školjke potrošenog zvuka
ispale iz Budine košare
OTAC
Bio je daleki rođak onog Buljbe
što je žario po stepi
kada je obudoveo
sve su mu žene morale
da liče na atamanovu
i da imaju punđasta gdezda od kose
da nije postao revolucionar
bio bi glumac i to kakav
svoje petogodišnje žensko čedo
učio je da voli supu
tako što bi joj rezanci
prolazili kroz nos
Najmlađi brat mu se
zatvoren po kazni
derao sa terase
naravno da te metak
trefio u petu
dok si bio u junačkom begu
Ponekad bi ga ono čedo
odvelo u bioskop
bečio se na smrt u Veneciji
podozrevajući da je moguće umreti
u nedohvatu lepote
kad bi ga skolala seta
preslišavao je latice bele rade
ovo je bio moj život
ovo nije bio moj život
Neretva i Sutjeska
pod prozorom Infektivne
šumele su mu uspavanku
MATI
Polazna tačka Rijeka
odredište Miločani
prevozno sredstvo džip Vilis
odbor za doček
zbunjen dolaskom belopute mlade
u uniformi
pita uglas zbori li ona naški
kuća im je zamak
kamen na kamen pa tako do neba
turska kula izvidnica
i onda mit o pokloni kneza
posle jedne bitke
i naravno pobede
Plavokosi đed
plavih očiju kao more
koje nikada nije video
kad bi ga jako zabolelo
pod rebrom
uzjahao bi konja
i iščezao u planini
kakvu li mu je to sin
snaju doveo
kratkokosu Amazonku
drugačijeg jezika
što spava sa pištoljem
pod jastukom
i pita
šta je iza onog brda
drugo brdo a iza njega
brdo
a iza njega
LJUBICA
Ona čeka
zbunjena što za njenu smrt
smrt ne haje
obišla je dušom krug
i sada se odmotava sve
od kraja ka početku
pa je opet obasjana
ranom svetlošću
Mi se prikradamo
paganska deca
Ivica i Marica
iz bajki koje nam je čitala
pitamo je za ime
tišina
za ljubav
nemost
za dom i ko smo mi njoj
ništa
Nadneseni smo nad njom
sa dalekim obrisima
njenog lica po našim
i nemerljivo udaljeni
od naježene žice
pred kojom je bilo
hoćeš za sutrašnje jutro
nećeš za nestajanje
Onda se dosetimo
a ko si ti šta si
oči joj zasvetle
pred poslednjim
neobrisanim sećanjem
onom Krapovom trakom
da su joj jedan krst
zamenili drugim
i ime neko daleko
pa izgovara ime svoje vere
sa takvim drhtajem
kao da je prvi put obnažena
***
Zorica Bajin Đukanović rođena je u Mostaru. Diplomirala je na Grupi za jugoslovensku književnost Filološkog fakulteta u Beogradu.
Piše poeziju, prozu i književnost za mlade. Objavila je sedamnaest knjiga. Knjige poezije TROMB (1994), POSTAVA (1999), knjige pripovedaka HOTEL FILOSOF (2003), SAID KRALJ SUNCOBRANA (2009), i knjige poezije za mlade ČAROBNJAK (1999), KUTIJICA ZA SVICA (2010), DAN OD LETA (2014), MALE LJUBAVNE PESME (2017) TAJANSTVENO PUTOVANJE (2020) …
Zastupljena je u 60 antologija, hrestomatija, udžbenika, bukvara, čitanki I lektirnih izdanja. Poezija i proza prevođeni su joj na ruski, engleski, holandski, rumunski, rusinski i makedonski jezik.
Nedavno je dobila nagradu “Zlatni ključić” Smederevske pesničke jeseni 2020, za celokupno delo u oblasti poezije za mlade.
Kao slobodan umetnik živi i radi u Beogradu.