17.01.2020.
Poezija

Priča – Vladimir Vuković

 

Priča

 

Ja volim u njenim zenicama pse i mačke

(i rešetke i pticu).

Zatim mali trzaj pred san,

Vudstok i kafanu kada peva i

misli da je ne čujem.

 

Ja volim, ja volim

otvorenu knjigu nad njenom glavom dok

ispira rublje i Emili Dikinson koja čuči

na usnama.

 

Ja volim, ja volim, ja volim

tu crvenu tako plavu krv u venama

mirnim i nevreme pod njenom kožom,

 

o, volim ja

oblak od mandarina kada se smeje

nad skromnom trpezom i premeće

tamu zaigrana u svom pesku:

 

ti pažljivo samo,

ona leži naga u ovoj pesmi.

 

Vladimir Vuković

 

(Iz ciklusa ALL STRINGS ATTACHED?)