Privid
Još te usnio nisam
A moja si Sudjenica.
Ni nalik na ženu,
Svjetlost si,
Nesmirenim plamenovima
U beskraju vileniš.
Vidjelom unutrašnjih očiju
Nadje se u meni,
Upij se daljinom
Da te željan
Ljubio ne bih.
Besanica si
Koliko si stvarna,
U odrazu tvoga lica,
Kosmos se odsijava.
Postoji čekanje za sve
Pa i za moje sne.
Ili si možda
Iluzija sreće,
Moj privid
Kad tiho
Pada veče.
Sanja Veličković