Provučeš se
Provučeš se
kroz reči u pesmu
isplivaš iz misli
kao boca sa
porukom iz mora i
probudiš me uzdahom...
Raspeš se poput vetra
dok Sunce tvojih pogleda
zlatnim kosama veze oblake..
I žurim da zagrlim to nebo
kada osetim da mojim
mislima dišeš...
Spustiš se ponekad tiho
kao kad s neba
nečujno zvezda padne i
razliješ se po meni
sa svim ti sjajem,
dok beskrajem
propadam..
Kažu, da je nebo
uvek iste boje
da je zaludno buditi ravnice
pod humkama svelim
jer odavno su tamo
zaspale ptice
u zaboravljenim parkovima
pod pokrovima belim...
Pričaju a ne znaju
da su se svi ti beskraji
preselili u poglede tvoje...
Opet sanjam
dok vetar blagi duva s mora
greleći obale svoje...
Kratak je ovozemaljski život
bila bi potrebna večnost
i voleti samo oči tvoje.
Dragan Pjevac
