Prvotok kazanski
Je li magla ono pala,
po Obrovu više Lima,
il´ se vatra usplamsala,
pod rakijskim kazanima.
Patoka se prepijeca,
popile se prve čaše,
dim za oči štipa, peca,
zamaglile prve čaše.
Prvjenac se odvojio,
eliksir je to života,
ka od zlata da je bio,
bilo ga je pit greota.
Dan ukrao ranu zoru,
i meze se već postavlja,
uhvatili pravu ,,oru´´
svako prvu kap nazdravlja.
Primak´o se mrak do kuće,
sva se džibra potrošila,
domaćice griju vruće,
hladna noć je uhvatila.
Počela je pjesma prva,
ređaju se redom rime,
vatra grije, gore drva,
biće oštro ove zime.
Spustio se mjesec nisko,
hoće i on da nazdravi,
raziđe se društvo blisko,
lavežom ih ker pozdravi.
Jel´ keruša ovo p´jana,
Jesenjina pa doziva,
pospana je i bez plana,
hoće da ga vidi živa...
Duško R. Nedović
