23.07.2024.
Poezija

Ptice bele ( labudova pesma ) - Nena Miljanović

Ptice bele ( labudova pesma )

 

 

noćas po meni kao ptice bele

padaju neke lepršave misli

stihovi krpice (zakrpe za srce)

da varku od slova prišijem na nadu

da je još vremena da se sve ponovi

ptice moje lažne zasejte mi snove

klicama nadanja da opet isklijam

u onu pređašnju kad je bilo krila

za krilarte pesme izatkane letom vilinog konjica

sa suncem u stihu i kišom u sroku

prosipajte noćas po mojim snovima

sve pređašnje vatre skupljene pod krila

raspirite iskre ispod pepelišta

tu gde je zaspala moja bolja strana

iz boljeg vremena

kad sam bila ljubav i volela sebe

jer me on voleo

 

&

 

ptice moje pozne nemojte ni glasa

dajte mi tišine u sivo svanuće

kad se san završi

i nekoj srećnijoj natrkrilite stvarnost

buđenjem u dvoje na njegovoj ruci

idite bezglasno kako ste mi došle

zalud ste doneli krpe od stihova

nisam švalja vična da zakrpe nitim

šav na šav da vežem na rite po duši

puštam da se cepam iz pesme na stvarnost

labudovom pesmom pozne pesnikinje

o praznim danima

u koje se budim iz sna o letenju

u kom još sam život

i žena nečija

i ne mrzim sebe

samu i ničiju

 

 

 

Nena Miljanović

 

 

________________

Foto: Free NET