13.06.2019.
Poezija
Pusti me – Nada Matović
Pusti me
Pusti me da
u snovima spavam u moru
da sačekam zoru i ako nit je more more,
niti je zora zora je,
pusti me da grlim drvo što ne zna da ćuti,
pusti da da čovjeku sve ispuni se
pa barem i ono što ni slutnja ne zna da nasluti.
Pusti me da ja budem baš ja,
a ne neka sjenka što ni sebe ne prepoznaje
niti za sebe zna.
A ja ćekaću tu zoru,
posle koje ponoći nema.
Nada Matović
