Razboj
Prosula sam zvezde
po razboju,
snovima tkam
zlatne niti između njih.
Nosim ti carigradsku smirnu
dragi moj,
jer još uvek spavaš.
Punu korpu datula
ubranih u zelenoj oazi,
punoj ptica
da te nahranim
poljupcima od datula
da te probudim.
Bokal vina iz Kane Galilejske,
dadoše mi Samarićani,
za tebe,
dragi moj
koji još uvek spavaš.
Žednog da te napojim,
kosom, punom soli
da te milujem.
Tkam zlatne niti
među zvezdama,
razboj mi ti dade,
za košulju,
otkopčanu.
Snežana Ćosić