Reče ti možda - Milica Bošković

Reče ti možda

A možda kažu  da  lutala sam, 
gradovima snova...  
tragala bešumno 
i  kad sam tužna 
đerdane nizala u ogrlicu snova !
želje mi pletu života razglednicu
ohološću ljubavlju podkožnom  
plazmom  krvnih zrnaca
se kotrljaju, 
možda nisu te slagali !? 

Ako ti nekad kažu 
da sam htela zagrliti
sva sela i ljubiti ljuti kamen 
vrletnog krajolika 
detinstva moga, 
veruj ne lažu !

A ako ti kažu da sam, 
(ponekad) i u bolu
klečala i da mu se nisam nikad predala, 
da sam u svako 
druženje  sebe udenula, srcem radovala... 
Jesam! 

Greh je lagati ... a i neću... što bih !? 

Ako ti kažu da sam, krajičkom oka, 
drhtajem srca, 
u ispodkožnom srsu, 
u grču izmeđ´ udisaja 
 i tebe  tražila...   ni to ne
lažu ... 

Jesam... svih ovih godina... jesam ! 

Prva ljubav je , 
kao prvi udah 
iz majčine utrobe, 
kad se oživotvoriš, 
kad udahneš... 
i traje dok živiš... 

Ja još dišem... 

Milica Bošković