21.08.2020.
Poezija

Sami - Veronika Vukićević

Sami

 

Ostavljeni sami u nemiru

kopkamo po srcu osećanja

tražimo ludilo u dodiru

i biramo najlepša sećanja

 

Zašto baš sad da nam se san desi

snoviđenje u bezbroj trnaca

Da li će nas pokopati gresi

razbiti u hiljadu zrnaca

 

Ostavljeni sami u požudi

čekamo ne znamo ni sami šta

možda ono za čim duša žudi

Ili sve ostane samo mašta

 

Zašto baš sad da nas ljubav mori

kockamo se sudbinom nesvesno

Da li će vatra  jače da gori

ili će sve biti neizvesno

 

Veronika Vukićević