Samo san pred raskopčanom košuljom
Večni moj nemiru
Ti što i noći nemirno provodiš
Kao Dečak koga je dan premorio
Ti što mi pišeš Pesme
U kojima ja izlazim iz modrog jezera
I raskopčavam košulje
Tebi i ovome svetu
Koje su to
Košulje noćas ostale zakopčane
Da li je to opet bio onaj tvoj ružan san
A ja sam ti ove noći
Samo tiho pevala
I milovala ti zlatnu ruku i oznojeno čelo
Bez želje da te u nevreme probudim
A ti si nekako
Tegobno i nemirno spavao
I pred snom si svojim uzdisao
Kao da se cela jedna
Sura planina navalila
Na tvoju stranu
I uplašila sve tvoje plave ptice
I ti si tu planinu
U snu od sebe terao
I terao
A samo si jednu malenu granu
Imao u rukama
Da te od te teške planine
Odbrani
Nisi znao da sam - ja bila tu
Zato što ja nisam uvek tu
Uz tebe
Sada jesam
Mirno spavaj
Vratiće se sve plave ptice
I ja ću da ti pevam
I da šaljem Pesme na tvoju
Stranu
Noćas medju Pesmama spavaj
I slobodno nasloni glavu
Na moju Pesmu
I planina će da se okrene
I da se navali
Na neku drugu stranu
Daleko od tebe
Bio je to samo
Onaj tvoj ružan san
I završiće se do zore
I do prvih petlova
Što će ti najaviti jutro
U kome će sve plave ptice
Opet čekati na tebe
Da li
Pred onim modrim jezerom
Iz koga ja pred jutro izlazim
I raskopčavam ti košulju
Koja je noćas ostala zakopčana
Mirjana Svetozarević
