Samoća u godini breze
Znaš li onu osamljenu brezu
Što se već polako priklanja zemlji
S korenjem na severu
A granjem na jugu
Na razmeđu neba i zemlje
Nigde prispela, pognuta od želje
Da u sebi sačuva leto
Osetiš li kako je boli jesenja kiša
Što po njoj neprestano pada
Isplakano nebo listove joj kida
Čuješ li u noći kako cvili
U uzaludnom pokušaju
Pravljenja terce hladnom vetru
Gubeći deo po deo sebe
Doći će proleće ponovo
Da li će imati snage u sebi
Onako izmučena da zazeleni
Šta li će doneti snegovi
Biljana Kitić Čakar