Sav taj underground - Julijana Balaban

Sav taj underground

Tvoj brod je noć.

Šta je još sigurno i čvrsto,

po čemu samouvereno da hodaš?

(Volim te.)

Pričaću ti i pričati,

a ti se pretvaraj da si zaboravila put

sanjajući prokleto isti zvuk.

I zato ne možeš da zaspiš.

Znaš, pravim sklonište za ptice

pa ekser uporno u dasku tuče.

Biće pretesna za vrane,

crne prolaznice,

što ne priznaju da žude

pobeći iz kluba savršenih žena.

U kući za nespretne polaznice

svih tečajeva

koji imaju veze sa životom,

svaki je klin iščupan iz prsta.

Da, sjajan je bilo koji grad

sve dok u njemu umeš da se skrivaš

i imenima kojih se setiš zoveš.

Hodaj, ponavljaću,

nikada ne videh tako tanke, tako sitne

ruke spremne da komadaju

sve što godinama čuvam

u kutiji za stvari bitne.

Julijana Balaban

Pročitajte još